AK Maraton

AK MARATON | Sombor

kontakt podatci

Godine 1872 . u Somborsku gimnaziju za nastavnika fizičke kulture došao je Aleksandar Šana (Šandor) Demetrović. Demetrović je imao diplomu turner-maistera koju je stekao u Dresdenu. Njegova aktivnost je počela već krajem školske godine, kada je izvršio prvu propisanu smotru uspeha u disciplinama trčanja, skokova i bacanja. Ubrzo je nastavio sa radom i u drugim školama: Višoj devojačkoj školi, Učiteljskoj školi, Višoj trgovačkoj i Jevrejskoj školi. U ovim školama održavana su školska takmičenja za izbor najboljih. U Monarhiji su od 1867. godine sve srednje škole bile obavezne da učesvuju na Državnom prvenstvu u raznim sportskim disciplinama, pa i u atletici. Prvi zvanični počeci atletike u Somboru datiraju od 1873. godine, kada je osnovano sportsko društvo pod imenom „Zombori Diák Sport Egylet”(ZDSE) – Somborsko đačko sportsko udruženje. To je bilo udruženje klizača, ali su se  bavili i drugim sportovima, a među njima i atletikom. 17. aprila 1887. godine osnovano je sportsko društvo pod imenom „Zombori Sport Egylet” ( ZSE) – Somborsko sportsko udruženje, sa atletskom sekcijom. Godine 1912. osnovano je sportsko udrženje radnika pod imenom „Zombori Munkás Sport Egyesület” (ZMSE) – Somborsko radničko sportsko udrženje sa sekcijama: fudbal, rvanje i atletika. Najpoznatiji atletičari bili su Helenberger Nandor i Hen Janoš. Posle I svetskog rata atletiku su negovali i klubovi „Amateur” i „SSU Sombor”. Najbolji takmičari su bili: Sekereš Bela, Odanović Nemanja, Plavšić Vojislav. Prve ženske takmičarke pojavile su se 1933.godine, a to su Irina Ivančević i Jelena Lenert.

Godine 1936. u Sombor za profesora književnosti u Gimnaziji dolazi Jaša Bakov, poznati atletičar, reprezentativac, rekorder i trener. Bakovljev dolazak značio je novu eru razvoja atletike u gradu. Već. 1937. godine osniva atletski klub pod imenom „Sloga“. Najbolji takmičar mu je bio Lenert Stevan.

Za vreme II svetskog rata atletikom su se bavili u starom sportskom klubu  koji je delovao pod imenom „Zombori Sport Egylet” – ZSE.

Posle II svetskog rata, maja 1945. godine, osnovan je SD „Radnički“- Sombor sa atletskom sekcijom. Trener je bio Lenert Stevan do 1946. godine. 17. 08. 1947. godine u somborskom gimnastičkom društvu osnovana je atletska sekcija. Odlaskom Lenerta nastao je kraći zastoj sve do 1953. godine kada u Sombor dolazi student VŠFV Branislav Branković, koji ponovo oživljava atletsku aktivnost. Atletska sekcija SD Radnički 1953. godine uzima  ime AK„Maraton“- Sombor.

Godine 1956. na čelo Kluba dolazi trener iz Subotice Ivković Gustav i atletika je bila opet u  usponu. U tom periodu najistaknutiji su bili: Ana Sunarić i Gromilović Stevan. Pojačan je stručni štab: Dušan Rodić radio je sa skakačima i trkačima, Danilo Marinković i Lajović Petar sa bacačima, a Radislav Bata Marinković sa ženskom ekipom i podmlatkom. Ženska ekipa osvojila je II mesto na Državnom prvenstvu za juniorke. Najistaknutiji takmičari-ke bili su: Jelisaveta Đanić, Nikolić Ružica, Keler Bela, Vuković Mihajlo, Šveljo Mirjana, Vukadinović Mihajlo, Vujaklija Mirko, Stevan Vukmirović, Subotin Vojislav, Đapić Verica, Dejanović Milka, Ribarić Franja, Kelić Milivoj, Cifra Ernest i drugi. Godine 1963. predata je obnovljena šljakasta atletska staza i osnovana je somborska „Pionirska atletska škola“. Polovinom šezdesetih godina u trenerski rad se uključuje i Katona Šandor, profesor fizičke kulture i Siđi Ištvan, stari iskusni atletičar. Do kraja šezdesetih i sredine sedamdesetih godina  izrasla je nova generacija prvaka, reprezentativaca i rekordera:  Pavlović Bora, Đanić Stipan, Jerković Slobodan, Poganj Tibor, Milan Stojanović, Bošnjak Josip, Tamaši Marija,  Opačić Radislav, Stipanac Stjepan, Fratrić Franja, Momčilović Milan, Bobić Branko, Medaković Nedeljko, Vodeničar Blaža, Zubelić Pavle, Aladić Stevan i Moč Aleksandar.

Sedamdesetih godina trenerske poslove u Klubu obavljao je i Keler Bela, bivši izvanredni atletičar na  srednjim prugama, tada već profesor fizičke kulture. Krajem sedamdesetih godina Keler je otišao za Novi Sad u Zavod za fizičku kulturu i za novog trenera u Sombor dolazi Trifunov Mira, profesorica fizičke kulture (tada još atletičarka beogradskog Partizana). Mira od tada pa do današnjih dana postaje oslonac Kluba, kako  u organizacionom, tako i u stručnom smislu. Najuspešniji takmičari Kluba bili su: Aleksandra Šafranj, Nedeljko Đorđić, Siniša Peša,  Andrej Uzelac, Rožić Slavica, Crnković Ivica, Bačić Duško, Tatjana Trifunov,  Meseldžija Biljana, Krsmanović Olivera, Tiodorović Aleksandra, Bojana Maoduš, Danijela Došen, Tamara Pilipović, Valentina Balaž, Cimeša Dunja, Magdić Tina, Balaž Andrea. i generacija koja tek dolazi ali koja puno obećava: Jelena Kukulj, Dajana Kult, Sandra Krajina, Jelena Zorica i Ksenija Bajić.

Sredinom devedesetih godina profesor Gradimir Marković sa ekipom OŠ „Nikola Vukičević “ , koju su činili Igor Jerković, Boris Jerković, Nenad Lakobrija, Vladimir Vukičević i drugi, osvaja II mesto u JUPAL-u. Igor Jerković postaje juniorski državni prvak, reprezentativac i osvajač medalje na juniorskim Balkanskim igrama.

  1. godine predsednik Kluba je primarius dr Vlado Babić, a treneri su Trifunov Mira i Momčilović Davor.