АК МАРАТОН | Сомбор
контакт податци
Године 1872 . у Сомборску гимназију за наставника физичке културе дошао је Александар Шана (Шандор) Деметровић. Деметровић је имао диплому турнер-маистера коју је стекао у Дресдену. Његова активност је почела већ крајем школске године, када је извршио прву прописану смотру успеха у дисциплинама трчања, скокова и бацања. Убрзо је наставио са радом и у другим школама: Вишој девојачкој школи, Учитељској школи, Вишој трговачкој и Јеврејској школи. У овим школама одржавана су школска такмичења за избор најбољих. У Монархији су од 1867. године све средње школе биле обавезне да учесвују на Државном првенству у разним спортским дисциплинама, па и у атлетици. Први званични почеци атлетике у Сомбору датирају од 1873. године, када је основано спортско друштво под именом „Зомбори Диáк Спорт Егyлет”(ЗДСЕ) – Сомборско ђачко спортско удружење. То је било удружење клизача, али су се бавили и другим спортовима, а међу њима и атлетиком. 17. априла 1887. године основано је спортско друштво под именом „Зомбори Спорт Егyлет” ( ЗСЕ) – Сомборско спортско удружење, са атлетском секцијом. Године 1912. основано је спортско удржење радника под именом „Зомбори Мункáс Спорт Егyесüлет” (ЗМСЕ) – Сомборско радничко спортско удржење са секцијама: фудбал, рвање и атлетика. Најпознатији атлетичари били су Хеленбергер Нандор и Хен Јанош. После И светског рата атлетику су неговали и клубови „Аматеур” и „ССУ Сомбор”. Најбољи такмичари су били: Секереш Бела, Одановић Немања, Плавшић Војислав. Прве женске такмичарке појавиле су се 1933.године, а то су Ирина Иванчевић и Јелена Ленерт.
Године 1936. у Сомбор за професора књижевности у Гимназији долази Јаша Баков, познати атлетичар, репрезентативац, рекордер и тренер. Баковљев долазак значио је нову еру развоја атлетике у граду. Већ. 1937. године оснива атлетски клуб под именом „Слога“. Најбољи такмичар му је био Ленерт Стеван.
За време ИИ светског рата атлетиком су се бавили у старом спортском клубу који је деловао под именом „Зомбори Спорт Егyлет” – ЗСЕ.
После ИИ светског рата, маја 1945. године, основан је СД „Раднички“- Сомбор са атлетском секцијом. Тренер је био Ленерт Стеван до 1946. године. 17. 08. 1947. године у сомборском гимнастичком друштву основана је атлетска секција. Одласком Ленерта настао је краћи застој све до 1953. године када у Сомбор долази студент ВШФВ Бранислав Бранковић, који поново оживљава атлетску активност. Атлетска секција СД Раднички 1953. године узима име АК„Маратон“- Сомбор.
Године 1956. на чело Клуба долази тренер из Суботице Ивковић Густав и атлетика је била опет у успону. У том периоду најистакнутији су били: Ана Сунарић и Громиловић Стеван. Појачан је стручни штаб: Душан Родић радио је са скакачима и тркачима, Данило Маринковић и Лајовић Петар са бацачима, а Радислав Бата Маринковић са женском екипом и подмлатком. Женска екипа освојила је ИИ место на Државном првенству за јуниорке. Најистакнутији такмичари-ке били су: Јелисавета Ђанић, Николић Ружица, Келер Бела, Вуковић Михајло, Швељо Мирјана, Вукадиновић Михајло, Вујаклија Мирко, Стеван Вукмировић, Суботин Војислав, Ђапић Верица, Дејановић Милка, Рибарић Фрања, Келић Миливој, Цифра Ернест и други. Године 1963. предата је обновљена шљакаста атлетска стаза и основана је сомборска „Пионирска атлетска школа“. Половином шездесетих година у тренерски рад се укључује и Катона Шандор, професор физичке културе и Сиђи Иштван, стари искусни атлетичар. До краја шездесетих и средине седамдесетих година израсла је нова генерација првака, репрезентативаца и рекордера: Павловић Бора, Ђанић Стипан, Јерковић Слободан, Погањ Тибор, Милан Стојановић, Бошњак Јосип, Тамаши Марија, Опачић Радислав, Стипанац Стјепан, Фратрић Фрања, Момчиловић Милан, Бобић Бранко, Медаковић Недељко, Воденичар Блажа, Зубелић Павле, Аладић Стеван и Моч Александар.
Седамдесетих година тренерске послове у Клубу обављао је и Келер Бела, бивши изванредни атлетичар на средњим пругама, тада већ професор физичке културе. Крајем седамдесетих година Келер је отишао за Нови Сад у Завод за физичку културу и за новог тренера у Сомбор долази Трифунов Мира, професорица физичке културе (тада још атлетичарка београдског Партизана). Мира од тада па до данашњих дана постаје ослонац Клуба, како у организационом, тако и у стручном смислу. Најуспешнији такмичари Клуба били су: Александра Шафрањ, Недељко Ђорђић, Синиша Пеша, Андреј Узелац, Рожић Славица, Црнковић Ивица, Бачић Душко, Татјана Трифунов, Меселџија Биљана, Крсмановић Оливера, Тиодоровић Александра, Бојана Маодуш, Данијела Дошен, Тамара Пилиповић, Валентина Балаж, Цимеша Дуња, Магдић Тина, Балаж Андреа. и генерација која тек долази али која пуно обећава: Јелена Кукуљ, Дајана Култ, Сандра Крајина, Јелена Зорица и Ксенија Бајић.
Средином деведесетих година професор Градимир Марковић са екипом ОШ „Никола Вукичевић “ , коју су чинили Игор Јерковић, Борис Јерковић, Ненад Лакобрија, Владимир Вукичевић и други, осваја ИИ место у ЈУПАЛ-у. Игор Јерковић постаје јуниорски државни првак, репрезентативац и освајач медаље на јуниорским Балканским играма.
- године председник Клуба је примариус др Владо Бабић, а тренери су Трифунов Мира и Момчиловић Давор.
